ISPOVEST:Posle nekog vremena, javlja se i odvodi me u njenu sobu…

Volim lepe devojke. Volim zauzete devojke, ozbiljne veze dakle, velika ljubav. Bratovudevojku polako sam zavodio i polako izvlačio iz monotone veze i zone komfora. Ja zgodan, lep, šarmantan. Bratova devojka lepa, pametna, smirena, prava damica.

Pokušam ja nešto, u startu me ohladi. Posle nekog vremena, javlja se i odvodi me u njenu sobu, bez reči, ugašena svetla, fantazija. Posle toga, po pravilu, ona ostavlja brata, ja sam zadovoljan učinkom, budem s njom neko vreme dok mi ne dosadi. Ali eto, ona ne poštuje šablon. Javi se ponekad, dolazim kod nje, malo proćaskamo, ona me iskoristi i pošalje kući.

Zaljubio sad se neverovatno, ne znam šta da radim, znam da je loša, ali toliko me pali što se pravi fina. Društvo se čudi, izgubio sam interesovanje za sva druga ženska stvorenja. Naišao sam na žensk verziju sebe, samo još goru.